Жеље

Илустрација:
Катарина Шашовић

Пише:
Дарко Соковић, извршни партнер за стратегију и развој, Propulsion

Извор:
BizLife

Док се у пословном свету одвија битка за увиде у интернет-трендове и њихову консолидацију у лидерске позиције, једна суптилнија битка за будућност читаве генерација бије се помало иза кулиса домаћег нета. Ње постанемо свесни сваки пут кад исплива нешто бизарно, страшно или, видели смо, смртоносно. Шта нама остаје да схватимо, докучимо и досегнемо, не би ли нам 2022. била најуспешнија до сада?

Шта жели наш интернет?

Kо имало плови валовима српског нет-океана (а таквих је скоро сто посто, од чега више од четири петине на друштвеним мрежама, налази су истраживања програма Нова писменост), зна добро у шта се Српкиње и Срби највише разумеју: у нокте и екстензије, у посао насловљен са „сам свој газда”, у продају по моделу „цена инбокс”, у гарантоване дојаве (спорт је најпопуларнија тема у земљи, извештава Нова писменост), у информације проверене и „проверене” код рођака, кумова и пријатеља (више од две трећине нас се примарно информише од уста до уста, кажу ЦеСИД-ови подаци), у инфлуенсере и како кваре децу (а родитељи и деца као да живе на две планете, стоји у истраживањима), и наравно – у половне аутомобиле.

Ове би теме лако могле да се нађу у неком регистру савремене српске свакодневице (или простије: за сваком славском софром), али оне нису само фолклор. Kо је знао да ослушне, увеже, споји и истражи, од ових је увида направио озбиљне бизнисе који ће своје врхунце доживети у години пред нама.

Уместо цене у приватној поруци, ено великог такмичења е-комерц платформи, где су највећи играчи дали своје најхрабрије идеје да ово тржиште придобију; Јунајтед група и Делта холдинг и њихови Шопстер и Ананас учиниће 2022. најузбудљивијом у овом сектору до сада. Они желе, јасно, да сви купују на нету, и то баш од њих. Или спорт: рат дистрибутера садржаја на крају је натерао Телеком Србију да плати (а да не трепне) пола милијарде евра и још петину толико приде за права приказивања енглеске Премијер лиге, што слика једну сасвим друкчију слику наше домовине од олаког стереотипа „најсиромашније у овом делу света”. За туђ фудбал на ТВ-у сиромашна, очито, није, јер Телекомова је жеља, очито, богата доминација без премца. Kакав су бизнис направиле комуникацијске платформе у нашој земљи, играјући на карту личних контаката? Вајбер, рецимо, користи четири петине наших грађана, с трендом оштрог раста у 2022, а и жеља је ту: повезати баш све и баш свакога.

А како је, на пример, Бранислава Гајић Стојановић, покретачица Инфостудове групе сајтова, завршила на Блицовој листи најмоћнијих жена, оставивши за собом у прашини на том списку и Лепу Брену и Гордану Чомић и Ољу Бећковић? Па тако што је увидела шта је Србину полован ауто: све. Зато је један од крунских драгуља успеха њене групације сајт половниаутомобили.цом, место где се у скоро 80 хиљада огласа месечно распреда о томе је ли бољи Француз или Немац (два су то љута табора), да ли с плином или без њега, шта с пливајућим замајцем и како га, доврага, избећи. Са близу 17 милиона посета месечно у марту 2019, у њиховом успеху, „половно” је само име, али не и пракса. Након пандемијског стрмекнућа, овај гигант враћа се у 2022. на престо нашег интернета, заједно с групацијом чији је члан. Жеља им је само једна: шта год да ти треба (посао, ауто и све око њега, осигурање, некретнина), то се има набавити преко њих.

Док се у пословном свету одвија битка за увиде у интернет-трендове и њихову консолидацију у лидерске позиције, једна суптилнија битка за будућност читаве генерација бије се помало иза кулиса домаћег нета. Ње постанемо свесни сваки пут кад исплива нешто бизарно, страшно или, видели смо, смртоносно. Шта нама остаје да схватимо, докучимо и досегнемо, не би ли нам 2022. била најуспешнија до сада?

Ако је на нас упућен неко млад и зелен, јер смо му родитељ, наставник или особа од поверења, застанимо за тренутак и размислимо о показатељима: за огромну већину младих, друштвене мреже, а посебно инфлуенсери на њима, главни су извори информација о животу, свету и вредностима. Реч је о новим-новцатим медијима које нити ко регулише, нити се сами у довољној мери регулишу, а сваки дан су нам у кући.

На овом смо месту пре две године писали да је тек два посто наше популације на Тиктоку; данас ову мрежу користи 23 посто наших грађана – раст од преко хиљаду процената!

У старосној групи испод 20 година, њих 15 посто користи Дискорд. Шта је Дискорд? Не знам компетентно да вам кажем, али хитам из ових стопа да се обавестим, док не буде касно. Јер, док се дешавају тако вртоглаве промене, може ли млад свет имати поверења у нас да ћемо бити ту за њих?

Наши најуспешнији бизниси препознали су неке старе жеље (куповину, забаву, узбуђење, спорт, транспорт) и на њих одговорили на нове начине, загледане у будућност. У новој години, на новим платформама, позабавимо се старим потребама: о ономе што нам је важно, разговарајмо отворено и директно, с онима до којих нам је стало. Застанимо пре него што нешто поделимо или у нешто поверујемо на кеца, јер ће то на крају бити цео наш живот.

Нова година захтева старо знање под новим именом. За будућност која је пред нама и нашом децом, разумео је то и наш интернет, важно је да сами себи пожелимо – нову писменост.