Аутори:
др Ана Мартиноли
др Саша Мирковић
Ана Мирковић
Сања Кнежевић
Маја Зарић
Из Приручника медијске и информационе писмености за бизнисе
Медији какве смо познавали у 20. веку одавно више не постоје. Под утицајем дигиталних технологија, техничко-технолошког развоја, мењале су се њихове могућности у вези са производњом и дистрибуцијом садржаја, а промене медија пратиле су промене публике, њених очекивања, навика и потреба. Штампа, радио и телевизија укрстили су се са новим технологијама, постали су доступни на различитим екранима и сервисима, од наших рачунара и таблета до мобилних телефона, па тако данас говоримо о мултимедијалном и мултиплатформском окружењу. Сваки тренутак наших живота премрежен је сигналом који до нас доводи информације и најновије вести, али и садржаје чији је циљ да нас забаве, разоноде, образују, мобилишу или нас убеде у нешто. Зато је медијска комуникација данас много изазовнија него што је била у аналогној ери. Док су нам, с једне стране, доступнији различити, отворени канали којима можемо да се обратимо непрегледној публици широм планете, истовремено је комуникација много тежа за контролу, подложнија негативним феноменима, попут говора мржње и дезинформисања, што оставља последице на квалитет информисаности грађана, па самим тим и на различите друштвено-политичке процесе у заједницама широм света.
Данашње медијско окружење, поред никад већег броја канала, сервиса и садржаја који су нам на располагању, карактеришу и нови трендови у вези са понашањем и односом публике према медијским садржајима. Све чешће се говори о информационој кризи, изазваној опадањем поверења у садржаје који до нас долазе. Тако савремену публику и медијско тржиште, према истраживањима, карактеришу и:
- осећање конфузије, несигурност и немогућност распознавања коме се може веровати и који садржај је истинит;
- цинизам, потпуни губитак поверења, чак и у кредибилне и проверене изворе;
- фрагментација – изазвана, пре свега, могућношћу да приступимо огромном броју садржаја и информација; ипак, са непрегледним бројем извора информација расте и број „истина” око којих се окупљају различити сегменти публике, што резултира креирањем паралелних стварности и слабљењем самих основа друштва;
- неодговорност, изостанак поштовања етичких кодекса, недостатак транспарентности у раду медија;
- апатија, као последица слабљења поверења у институције друштва, међу којима су и медији, и последично – губитак поверења у демократске основе друштва.
У савременом медијском окружењу изазови су једнако велики и за произвођаче и за потрошаче медијских садржаја, али се граница између ове две категорије увелико губи. Публика данас одлуке доноси крећући се у категоријама апликација, сервиса,
екрана, уређаја путем којих су различити аудио‐визуелни садржаји доступни. Однос између медија и публике више није однос једносмерног емитовања садржаја, већ двосмерне комуникације, у коме медиј више не обезбеђује само садржај, већ искуство, доживљај који се за публику одвија и ван оквира појединачног садржаја из ког произилази. Публика је заинтересована за дигитализацију као процес који доводи до нових могућности и капацитета који ће побољшати квалитет услуге, производа или сервиса које добијају од медија, заинтересована је за повећање флексибилности и могућности располагања медијским садржајима.
У таквом медијском окружењу, где је борба за пажњу публике постала комплекснија него икада, улога друштвених мрежа, дигиталних апликација и канала у промоцији и привлачењу нових корисника, потрошача, нових пари ушију и очију – може бити кључна.