Фото:
Propulsion/Дарко Соковић
Пише:
Горан Зарић
Извор:
Маркетинг мрежа
Бонтон налаже да морате на Инстаграму да запратите и налог @klijentjeuvekupravu ако сте из креативне индустрије или са њом имате бар мало додира. Ова фантастична збирка агенцијских мудрости сакупљених кроз богато искуство у односима са клијентима, док дајемо крв, срећу, сузе и зној за шаку долара, разгалиће и најтврђа срца међу вама и вашим најмилијима.
Шалу на страну, сви ми који смо били задужени за неку креативну кампању, водили комуникацију или цео процес размене између креативног тима са једне стране и клијента са друге, неретко смо се први нашли на удару – такорећи, између чекића и наковња. Нема поља у коме може да настане више неразумевања, неслагања и последичне фрустрације као у области визуелног обликовања идеје и вредности кроз дизајн.
Ако сте, као и ја, добијали захтеве да “узмете векторски лого са наше визит-картице” или да “илуструјете особу у облике Црне Горе” – знате о чему говорим. Неразумевање ипак најчешће потиче из потребе клијената да, иако ангажују професионалног добављача услуга дизајна, настављају да се, директно и лично, лаички баве дизајном. Тако агенција и дизајнери постају само рука којом клијент повлачи линије, креира градијенте и меша боје, како би се испуниле све жеље и очекивања. Често непотребно.
Улазак у домен дизајна, или било које друге специфичне професионалне области, од стране клијената без потребних знања, вештина и претходног адекватног искуства је нешто што нам се свима пре или касније деси. Само је на нама да поставимо границе и останемо истрајни у одбрани искуства, знања и задужења. Међутим, чини се да је главни изазов мало већи.
Одговори у овом неразумевању између две стране – агенције и клијента – раздвојених јазом који представља проблем, задатак који треба да се обави, крију се у вежбању вештина које једноставно називамо новом писменошћу. Ове вештине морамо једнако унапређивати и ми са нашим тимовима који раде на креативном разрешењу проблема и задатака, али и наши клијенти, којима морамо у томе помоћи. Јер шта је друго давање брифа, постављање циљева, одређивање циљних група и метрика, одређивање канала комуникације, тона и језика него информациона писменост, способност да се пронађу, процене, организују, употребе и комуницирају информације у различитим форматима, нарочито у процесима доношење одлука, решавања проблема и стицања знања? Зар је креирање визуалног идентитета и дизајна у циљу комуницирања одређених порука другачије од визуалне писмености, где долази до изражаја способност да ефективно тражимо и налазимо, тумачимо, процењујемо, користимо и креирамо слике и визуелне формате?
Управо та актуелна (пословна) реалност, стварнија него икада раније, налаже свима нама да увек будемо спремни за учење, разумевање и анализу информација и доношење утемељених, информисаних одлука. Вештине медијске, информационе, дигиталне, визуелне, информатичке, статистичке… – краће нове писмености – потребне су нам свима, свуда и увек. Зато нас и рад на њиховом унапређењу, чак и на релацији агенција-клијент, може зближити и помоћи да убудуће лакше, брже и боље дођемо до правих решења.