РОДИТЕЉИ СУ ПО ДЕФИНИЦИЈИ „KРИНЏ“ Драган Илић открива – да ли са децом причамо истим језиком

Драган Илић

Фото:
USAID Serbia

Скоро две године живимо у општој неизвесности и конфузији, где се начин живота и правила мењају из секунде у секунд, људи су изгубили апсолутно поверење у скоро све аспекте живота. Све мање се верује у изворе информисања, одлуке политичара, институције, стручност и професионализам када је у питању свакодневица. Препуштени сами себи, свако од нас је преко ноћи постао нека врста експерта за сва важна питања.

Ново време од нас тражи да будемо и кризни штаб, и уредници, и стручњаци, и доктори, и педагози и све оно што поред свог занимања радимо у животу. Серијом интервјуа на порталу Блица разговараће се са реномираним стручњацима и релевантним личностима из области образовања, здравства, родитељства, спорта, културе, медија и друштвених мрежа о стању у друштву и важностима медијске и информационе писмености, током обележавање глобалне Недеље медијске и информационе писмености.

Kоје су нам све то „нове писмености“ потребне да би смо се снашли као родитељи у данашње време говори новинар, психолог, али и отац Драган Илић.

Говоре ли деца и родитељи истим језиком? Треба ли нам преводилац?

Свака генерација има свој језик и свој сленг. Сећам се како је моја баба почела да говори “супер“, што би данас било „кринџ“. Међутим, када мало боље размислим, свака генерација пролази кроз сличне фазе одрастања, јер се људска природа није драстично променила упркос технолошком напретку. Просто речено, ако гледате серију „Радио Милева“, или “Луд, збуњен, нормалан“ приметићете да се баке или деде супер капирају са унуцима. Родитељи су ауторитет са којим се свака генрација мора изборити, па је зато изузетно важно како ће се родитељи понашати у том периоду. Уколико желимо деци да солимо памет, или намећемо ауторитет, пукли смо! Пуститмо децу да нас науче изразима нове генерације.

Шта родитељи могу да науче од деце, а шта деца од родитеља? Могу ли нас деца подучити неким вештинама медијске и дигиталне писмености, а шта ми њима можемо да пружимо да би се лакше снашли у комплексном свету медијских и дигиталних порука?

Проблем наше културе је то што већина родитеља није прихватила да децу морамо научити критичком мишљењу. Нашу генерацију је обележило трагање за информацијама, док генерација наше деце мора да научи да процени релевантност и истинитост информација. За то је потребно стећи одређене вештине, али и развијати критичко мишљење. У данашњем свету морамо научити да проценимо ко, зашто и где објављује. Слепо веровање изворима доводи до великих манипулација, што је, рецимо, нарочито видљиво током пандемије ЦОВИД- 19.

Млађе генерације су можда “тање“ у нивоу општег образовања, па ће им бити потребна нека разјашњења, али зато се боље сналазе са технологијама, а ми родитељи морамо да прихватимо дигитално доба, јер то је наша заједничка реалност. Неки родитељи ипак верују да могу да живе изоловано, ван дигиталног света. Та илузија је једнако опасна као илузија да се нећете заразити коронавирусом ако се тотално изолујете.

Да би заштитили децу од штетних садржаја, родитељи им често ускраћују интернет и траже шифре за налоге на друштвеним мрежама, забрањују постовање, подаци су истраживања програма Нова писмености. Шта је прави начин да деци помогнемо, а да то урадимо с поштовањем?

Најлошији начин је да деци ускратимо Интернет, јер је то генерација којој је дигитални свет део реалности. За разлику од нас старијих који егзистенцију делимо на онлине и оффлине, деца све то виде као једну целину. Боравак на друштвеним мрежама је за њих једнако важан као дружење уживо. Оно што можемо учинити јесте да признамо себи и нашој деци да се не сналазимо добро у дигиталном свету и да замолимо њих да нам у њему буду водичи. Такође, захваљујући Приручницима о медијској писмености, на сваком узрасту можемо научити како да Интернет користимо креативно, а такође да добијемо информације о оптималном времену и начину коришћења савремених платформи.

Данас, рецимо, са својим тинејџерима можете расправљати о музичким садржајима, о популарним серијама и филмовима које гледају, попут, рецимо, серије Сqуид Гаме, која је достигла планетарну популарност. Изненадићете се шта све ваша деца знају и како капирају свет око себе. Оно што је такође важно, нарочито у раном узрасту, јесте оптимално време које деца проводе испред екрана. Интернет зато треба да прихвате као оруђе, средство, а не као ултимативно мерило ствари. Поштујте своју децу, јер о савременим технологијама знају неупоредиво више од вас.

Говор мржње, предаторско понашање, злостављање, вређање, понижавање, бизарни, понекад смртоносни изазови – то је реалност друштвених мрежа на којима генерација З проводи у просеку више од два сата дневно. Kако да им помогнемо као родитељи, а шта је одговорност образовног система, државе, читавог друштва?

Kао у случајевима класичног злостављања, важно је изградити однос поверења. Незнање родитеља може бити разлог за погрешна веровања и страх који ће дете додатно удаљити. Лично мислим да треба поштовати приватност деце, уживо и у дигиталном свету. Ипак, морате бити довољно стрпљиви и тактични да сачекате тренутак када ће дете само говорити о својим проблемима. Важно је, наравно, да остале институције буду осетљиве на ову врсту проблема, па је битно како ће реаговати наставници, школа, центри за социјални рад или полиција.

Постоји и друга крајност родитељске бриге на друштвеним мрежама. То су, рецимо, паничне објаве на друштвеним мрежама, или родитељским Вајбер групама, када се деле непроверене информације. Важно је да друштво прихвати чињеницу да је насиље у дигиталној сфери једнако опасно и да се против њега морамо заједно борити.

Kојих пет особина су најважније за било кога ко хоће да буде успешан родитељ у 21. веку? Јесу ли родитељи инфлуенсери свом детету?

Родитељи су, нажалост, по дефиницији кринџ. Требало би да се изборимо за бољи статус у очима наше деце. То је потпуно природно, нарочито у узрасту када деца постају тинејџери и “дигитални бунтовници“. Уколико покажемо као родитељи континуиран интерес за теме које су њима важне, а уз то им пружамо љубав и стичемо њихово поверење, онда ћемо увек бити у дететовом универзуму. Није нужно да будемо инфлуенсери, али је важно да будемо неко према коме ће дете моћи да изгради сопствени систем вредности током одрастања.

Важно је да родитељ буде ауторитет против којег ће дете морати да се изгради, али истраживања показују да након тога долази фаза прихватања па са годинама све више препознајемо утицај наших родитеља. Свако има право да погреши, али је важно да је у стању да се коригује, јер као што нема савршеног родитеља у животу, тако га нема у дигиталном свету. Зато је важно да свет откривамо поново, очима наше деце, да научимо да их слушамо, то је фантастично искуство и ја свима желим срећу на том заједничким путовању. И не треба заборавити да не постоји “наше“ и “њихово“ време, оно је универзално и заједничко.

Глобална недеља медијске и информационе писмености обележава се широм света под покровитељством УНЕСKО-а, под слоганом “Медијска писменост за све”. То је још је један повод да се свима скрене пажња како ствари стоје и да се грађани подсете на којој адреси могу да реше недоумице које имају.

Интервју је реализован у партнерству с програмом Нова писменост (novapismenost.rs) који ради с грађанима, медијима, компанијама, образовним системом, инфлуенсерима и државном управом како би се најбоље праксе медијске, информационе и дигиталне писмености нашле међу темељима савременог и конкурентног српског друштва. Програм партнерски спроводе организација Propulsion и Америчка агенција за међународни развој (USAID).