Речник појмова

Алфанумеричка писменост

Способност читања, писања и рачунања.

Аудио-визуелна медијска услуга

Услуга пружања аудио-визуелних програмских садржаја неограниченом броју корисника, путем електронских комуникационих мрежа, с уређивачком одговорношћу пружаоца услуге – у виду телевизијског емитовања, аудио- визуелне медијске услуге на захтев, као и аудио-визуелне комерцијалне комуникације.

Аудио-визуелна медијска услуга на захтев

(нелинеарна аудио-визуелна медијска услуга) Услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради праћења програма у периоду који одабере корисник, на свој захтев, на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац.

Аутоплеј

(енгл. autoplay) функција је бројних онлајн сервиса и мрежа, попут Нетфликса или Јутјуба, која подразумева да аутоматски по завршетку садржаја који гледамо почиње наредни, сличан садржај, без наше интервенције. Другим речима, сервис или мрежа коју користимо, у жељи да задржи нашу пажњу, започиње нови садржај без питања или консултације са нама, као корисницима.

Ауторско право

Ауторско право даје ексклузивно право аутору креативног дела (нпр. музичког дела) да лиценцира или забрани коришћење тог дела. Коришћење се нарочито односи на репродукцију, дистрибуцију или комуникацију с јавношћу.

Библиотечка писменост

Способност коришћења свих библиотечких ресурса у циљу сазнања.

Бинџовање

Бинџовање (енгл. binge viewing, binge watching) јесте активност публике која подразумева гледање више епизода једног истог серијског програма – без паузе, у континуитету. Често се назива и „маратонско гледање”, а постало је популарна и честа активност публике захваљујући јачању стриминг платформи и онлајн библиотека видео-садржаја, попут Netflixa, ЕON-а или платформе HBO Go/Max.

Бихејвиорално оглашавање на интернету

(енг. Online Behavioral Advertising – ОВА) Користи колачиће за праћење. Стога, у складу са законима ЕУ о приватности, такве праксе морају бити усклађене са захтевом за добијање сагласности корисника. Генерални директорат за комуникационе мреже, садржај и технологију (DG Connect) олакшава дискусију заинтересованих страна о предлогу за саморегулацију овог оглашавања која би требало да обезбеди транспарентне корисничке механизме, који су лаки за коришћење, засновани на сагласности, и спроводе се ефикасно. Укључене заинтересоване стране обухватају удружења оглашивача, ИКТ индустрију и удружења и представнике потрошача.

Блокирање

Може имати облик отежавања приступа или директног ограничавања одређених услуга или веб-локација на интернету.

Бот

Израз „бот” настао је скраћивањем речи „робот”. Бот је, дакле, у ширем смислу, неко ко нема своју слободну вољу, већ је „програмиран” да одради неке задатке на интернету. У свакодневном говору израз се користи и за људе који се баве стратешким постављањем позитивних или негативних коментара на садржаје и вести онлајн, као и давањем позитивних и негативних оцена постојећим коментарима. На тај начин, ботови промовишу одређену политичку идеју као пожељну или непожељну, дајући позитивне или негативне оцене постојећим коментарима, зависно од садржине вести, а с циљем промовисања неке политичке идеје као пожељне или непожељне, стварајући утисак да је она подржана или оспорена од стране „обичног народа”. Појам „бот” данас има, пре свега, негативно, увредљиво значење („бот” – онај који не размишља, који је лишен оптерећења мисаоног процеса и ради аутоматизовано).

Рељановић, М, 2014. Србија међу ботовима

Веб 2.0

Односи се на постепен развој технологија обухваћених енг. изразом World Wide Web, а које омогућавају кориснику да учествује и директно доприноси производњи информација, уместо да буде њихов пасиван прималац.

Велики подаци (енг. Big Data)

Феномен произашао из 3 фактора, који се обично називају „3 В” – количина, разноликост и брзина, (енг. Volume, Variety and Velocity) указује на чињеницу да традиционалнo управљањe подацима као и технологије анализе, наилазе на све више изазoва услед раста:

• количине података који се прикупљају и чувају,
• разноликости ових података у погледу структуре и формата (ексел табеле у односу на видео-снимке постављене на Jутјубу),
• брзине (све више података генерише се захваљујући могућностима Веб 2.0).

Видео на захтев (енг. Video on demand – VOD)

Систем који омогућава гледаоцима да наруче и гледају програм у време које сами одреде. Видео на захтев може се понудити стримингом садржаја путем сет-топ бокса, рачунара или другог уређаја, и омогућава да се програм гледа у реалном времену или у било ком тренутку преузимањем на уређај као што је рачунар. Видео на захтев је традиционално подразумевао да гледалац плаћа по програму. Међутим, други облици услуга на захтев, попут „претплатничког видеа на захтев” (енг. Subscription video on demand – SVOD), који захтевају од корисника месечно плаћање накнаде за приступ каталогу, постају веома популарни.

Видео-игрице

Игре које се играју на електронским платформама, као што су лични рачунари и конзоле за видео-игре, уз интеракцију и визуелне повратне информације. Постоје различити жанрови и типови видео-игара (офлајн/онлајн, једнокориснички/вишекориснички).

Виртуелно оглашавање

Виртуелно оглашавање подразумева употребу виртуелних техника за уметање реклама током преноса спортских догађаја, нпр. заменом постојећих огласних табли на терену или уметањем нових слика. Развој виртуелног оглашавања поставља питања о томе како се интереси носилаца права и гледалаца могу помирити са одржавањем интегритета аудио-визуелног дела и забраном скривеног оглашавања. Ова тема је обрађена у саопштењу које тумачи одређене аспекте одредби о телевизијском оглашавању.

Дигитална писменост

Способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу.

Дигитални (нелинеарни) медији

Медији који пласирају медијске садржаје и пружају своје медијске услуге на интернету. У нелинеарне медије убрајају се аудио-визуелне медијске услуге на захтев. У дигиталне медије у ширем смислу убрајају се видео-платформе, друштвени медији (друштвене мреже), интернет странице, видео-игрице, публикације „на мрежи” (онлајн публикације) и низ других садржаја који се стварају и деле путем интернета.

Дигиталне зависности

Мобилни телефони су део тренда тзв. дигиталне зависности – потребе да у сваком тренутку будемо онлајн, повезани са интернетом, а томе доприносе и навике које градимо управо користећи мобилне телефоне.

Директива о аудио-визуелним медијским услугама (АВМС)

Директива о аудио-визуелним медијским услугама (АВМСД) главни је правни инструмент који регулише аудио-визуелне медијске услуге на нивоу ЕУ и примењује се у националном законодавству сваке државе чланице.

Друштвена писменост

Способност комуницирања у мултикултуралним контекстима.

Друштвени медији

Група интернет апликација заснованих на идеолошким и технолошким основама Веба 2.0 која омогућава креирање и размену корисничког садржаја. Користи мобилне технологије и технологије засноване на интернету за стварање високоинтерактивних платформи путем којих појединци и заједнице деле, заједно стварају, модификују и расправљају о садржају који корисници генеришу.

Edutainment

Edutainment означава процес у коме се публика истовремено забавља и учи или информише користећи одабране програме, медијске садржаје или софтвере. Рецимо, гледајући неку телевизијску емисију, серију или играјући видео-игру, корисник ужива и проводи слободно време у забави, али истовремено добија информације и нека нова знања у вези са одређеним догађајима, појединцима или феноменима.

Електронска комуникациона мрежа за дистрибуцију медијских садржаја

Електронска комуникациона мрежа у смислу прописа који уређују област електронских комуникација, која се користи за дистрибуцију медијских садржаја.

Електронска порука

Сваки текстуални, гласовни, звучни или сликовни запис, послат преко јавне комуникационе мреже, који се може похранити у мрежи или у терминалној опреми примаоца све док је прималац не преузме или јој приступи.

Електронски медиј

Програм, односно програмски садржај радија и телевизије, као и програмски садржај доступан на захтев путем мрежа електронских комуникација и садржајa електронског издања.

Здравствена дигитална писменост

Способност особе да претражује, успешно приступа, разуме и процењује здравствене информације из електронских извора и омогућава особи да ради на решавању одређеног здравственог проблема.

Избор оператора

Услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, избором оператора који посредује у остваривању тих веза, при чему избор оператора може бити унапред програмиран или остварив бирањем префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка.

Имерзивни медијски садржаји

Имерзивни медијски садржаји су они садржаји који код публике изазивају осећање „уроњености”, потпуне заокупљености чула, тако да публика осећа да је сасвим укључена у радњу или активност. Имерзивност могу произвести видео-игре, садржаји креирани за окружење виртуелне реалности, тродимензионални, компјутерски генерисани видео-садржаји, али и позориште, захваљујући дигиталним технологијама.

Интернет

Глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола.

Интернет платформе

Претраживачи, друштвени медији, платформе за е-трговину, продавнице апликација и веб-локације за поређење цена играју све важнију улогу у друштвеном и економском животу – омогућавају потрошачима да пронађу информације „на мрежи” и предузећима да искористе предности е-трговине. Интернет платформе деле кључне карактеристике, укључујући коришћење информационих и комуникационих технологија за олакшавање интеракција (укључујући комерцијалне трансакције) између корисника, прикупљање и употребу података о тим интеракцијама и мрежне ефекте који коришћење платформи код већине корисника чине највреднијом за друге кориснике.

Интероперабилност

Интероперабилност је својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке који су размењени.

Интерфејс

Физичка или логичка веза између два или више уређаја, два или више делова истог уређаја, или медијума преноса, дефинисана функционалним карактеристикама, карактеристикама сигнала или другим одговарајућим карактеристикама.

Информатичка (рачунарска) писменост

Скуп вештина потребних за рад на рачунару.

Информациона писменост

Способност препознавања и проналажења информација, процене, критичког сагледавања и њихове ефикасне употребе.

Јавна комуникациона мрежа

Електронска комуникациона мрежа која се, у целини или претежно, користи за пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга и омогућава пренос података између терминалних тачака мреже.

Јавни медијски сервис

Јавни медијски сервис оснива се законом, независан је и самосталан правни субјект који, обављањем своје основне делатности, омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања и пружа опште и свеобухватне медијске услуге које подразумевају информативне, образовне, културне и забавне садржаје намењене свим деловима друштва.

Kликбејт

„Kликбејт је сензационалистички наслов који погрешно представља садржај чланка, с циљем привлачења читалаца да кликну на подељени линк. Kликбејт је вероватно најраспрострањенији облик манипулације у онлајн медијима. Циљ је да се вест запаљивим насловом претвори у профит од оглашавања, па и по цену ширења говора мржње. Овај систем наслова крајње је опасан и у екстремним случајевима може у потпуности да промени смисао текста”

Бугарин, А, Прусац, Д. 2020. Kако измишљени наслови нарушавају тачност текстова

Kогнитивна дисонанца

Већина људи потврду својих ставова, размишљања и идеја проналази кроз поређење са мишљењем других људи. Желимо да наши ставови и мишљење буду у равнотежи и складу са окружењем, али истовремено желимо и да наше активности, понашање, одлуке буду усклађене са нашим ставовима и идејама. Kада имамо два когнитивна садржаја – уверења, ставове – међусобно неконзистентна, односно када су они супротстављени, међусобно се искључују, тада долазимо у стање психолошке нелагоде, које се назива и когнитивна дисонанца.

Кодекси понашања против оглашавања „нездраве” хране и пића у дечијим програмима

АВМСД обавезује државе чланице и Комисију да подстакну пружаоце медијских услуга да развију кодексе понашања у вези са оглашавањем „нездраве” хране и пића у дечијим програмима. Праксе саморегулације промовисане су на нивоу Европске уније путем ЕУ платформе за акцију о исхрани, физичкој активности.

Колачићи

Колачићи су кратке текстуалне базе података које веб- локација чува на рачунару корисника. Колачићи се обично користе за пружање персонализованог искуства и за памћење корисничког профила без потребе за пријављивањем. Такође, треће стране (као што су мреже оглашивача) могу их поставити на уређаје крајњих корисника и користити за праћење корисника приликом коришћења различитих веб-локација повезаних са том трећом страном. Правни оквир ЕУ о приватности захтева сагласност корисника за чување колачића у њиховим терминалним уређајима (рачунарима, лаптоповима, паметним телефонима), или за приступ информацијама прикупљеним путем колачића.

Kомодификација публике

„Kомодификација” означава процес трансформације добара, услуга, идеја и људи у робу или објекте трговине, економске размене. Реч „комодификација” потиче од именице „цоммодитy”, која се у српском језику преводи као „роба”, а која подразумева додељивање економске вредности нечему што се раније није разматрало у економском смислу. У савременом друштву, у којем доминирају капиталистички мотиви и окренутост тржишту, публика се почиње анализирати као потенцијална роба. Традиционални медији користе се за оглашавање у којем се публика нуди као роба оглашивачима. У време интернета и дигиталних медија публика је и даље предмет анализирања – истражују се њене навике и потребе, како би се што више капитализовало на њеним активностима онлајн.

Комуникација

Означава размену или преношење информација између одређеног броја особа путем јавно доступних електронских комуникационих услуга, изузев информација које се преносе у склопу услуга јавног емитовања програма преко електронских комуникационих мрежа, и које се не могу повезати с одређеним претплатником или корисником, односно примаоцем.

Корисник

Физичко или правно лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу.

Крајњи корисник

Корисник који не обавља делатност електронских комуникација.

Кринџ

(енг. Cringe ) Нешто што изазива трансфер блама.

Лични подаци

Према члану 2(а) Директиве ЕЦ/95/46, лични подаци представљају: „Сваку информацију која се односи на физичко лице које је идентификовано или се може идентификовати. Идентификовано лице је неко ко се може директно или индиректно идентификовати, посебно позивањем на матични број или на један или више фактора специфичних за његов физички, физиолошки, ментални, економски, културни или социјални идентитет”. (Мишљење 4/2007). Радна група за заштиту података из члана 29. дала је мишљење о концепту личних података: Лични подаци који се обрађују у вези са радом субјекта података остају лични/ појединачни у смислу да су и даље заштићени релевантним законодавством о заштити података, које настоји да заштити приватност и интегритет физичких лица.

Медији

Физички објекти који се користе за комуницирање или масовно комуницирање помоћу физичких објеката, као што су радио, телевизија, филм итд. Такође означава и било који физички објекат који се користи за преношење медијских порука. Медији су извор поузданих информација, чији се садржај обезбеђује кроз уређивачки процес одређен новинарским вредностима. Термин медиј користи се за традиционалне и дигиталне медије.

Медији цивилног сектора

Медији цивилног сектора су непрофитни и имају одговорност према заједници којој настоје да служе. Њихов садржај креирају чланови заједнице. Медији цивилног сектора су уреднички независни од Владе, комерцијалних и верских институција и политичких партија. Они су засебна група у медијском сектору уз комерцијалне и јавне медије.

Медијска писменост

Способност да се приступи медијима, да се разумеју и критички процењују различити аспекти медија и медијских садржаја и оствари комуникација у разним контекстима. Медијска писменост је изузетно важан фактор за активно грађанство у данашњем информационом друштву. То је основна вештина, не само за младе генерације, већ и за одрасле и старије људе, родитеље, наставнике и медијске професионалце.

Медијска услуга

Аудио-визуелна медијска услуга и медијска услуга радија.

Медијски плурализам

Обухвата бројне идеје, нпр. разноврсност власништва, разноврсност извора информација и распона доступног садржаја. У политичкој расправи, плурализам медија почео је да се односи, готово искључиво, на плурализам власништва. Медијски плурализам, међутим, подразумева све мере које грађанима омогућавају приступ различитим изворима информација, мишљењима, гласовима итд., како би се формирало њихово мишљење без непотребног утицаја једне доминантне моћи формирања мишљења.

Медијски садржај

Медиј који је креиран и испоручен публици (корисницима).

MMORPG

MMORPG (енгл. multi-player online role-playing games) врста су видео-игара у којима је корисник повезан на интернет и креће се кроз игру, виртуелни свет преко свог аватара – виртуелног лика, графички дизајнираног у складу са његовим способностима или карактеристикама, које сâм корисник бира. Ова врста видео-игара је постала популарна захваљујући продору брзог интернета на тржишта широм света, а најпопуларније игре овог типа броје милионе корисника на глобалном нивоу.

Мобилна телевизија

(енг. M-television ) Пренос аудио-визуелног садржаја на мобилне уређаје. Такав пренос може имати различите облике, од телевизије уживо, до промене времена, или услуге на захтев. Пренос услуга мобилне телевизије може се одвијати путем различитих мрежа, укључујући мобилну комуникацију, земаљско емитовање, сателит и интернет. Разликујемо једноканалне услуге мобилне телевизије („један на један”) и емитоване услуге („један на много”).

Мултиплекс

Техника груписања неколико дигиталних ТВ канала за емитовање тако да један сигнал/ фреквенција може да преноси више ТВ канала.

Нове технике оглашавања

У последњих неколико година појавиле су се нове технике оглашавања попут интерактивног оглашавања, подељеног екрана и виртуелног оглашавања. АВМСД препознаје специфичност нових техника оглашавања, наводећи да принцип раздвајања не би требало да спречи употребу нових техника оглашавања.

Обавеза преноса

Обавеза да се одређени телевизијски или радио-канали преносе преко одређених мрежа. Разлози на које се позива су типично универзална доступност одређених, посебно локалних или регионалних радио и телевизијских програма, и потреба да се гарантује јавности плурализам у оквиру понуда, што иде у корист јавних медијских сервиса, али понекад и комерцијалних емитера.

Оглашавање

Директива о аудио-визуелним медијским услугама (АВМСД) дефинише оглашавање на телевизији као било који облик најаве, у замену за накнаду или сличну противуслугу приватних или јавних предузећа која се односи на трговину, пословање, занатство или професију у циљу промоције испоруке добара или услуге.

Одложено гледање телевизије

(енг. Catch-up TV ) Услуга на захтев која омогућава репродукцију или одложено гледање ТВ програма (путем интернета, кабловске, DSL мреже, FTTH, сателита, TNT-а, мобилних телефона).

Онлајн библиотеке

Сада су на само „клик” доступни практично сви наслови које можемо да замислимо. То значи да се иза екрана налази највећа библиотека на свету, која нема зидове, већ само бескрајно дугачке полице са књигама. Тако је створен највећи литерарни ресурс за учење и додатни подстицај за истраживање и читање.

Оператор

Лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација.

Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских садржаја

Лице које обавља или је овлашћено да обавља електронску комуникациону услугу дистрибуције медијских садржаја.

Оператор мултиплекса

Лице које обавља или је овлашћено да обавља електронску комуникациону услугу мултиплексирања медијских садржаја и других података, у смислу прописа који уређују област електронских комуникација.

Паметни градови

Град постаје паметан на основу стратешког коришћења ИКТ инфраструктуре и апликација – самостално или стварањем погодних услова за друге да то чине у циљу бољег, директног и индиректног, пружања погодности својим грађанима. Поменуте погодности обухватају: креирање одрживијег и зеленијег града уз мању потрошњу енергије, и више енергије из обновљивих извора, побољшање ефикасности саобраћаја и јавних услуга уопште, стварање градске управе која је одговорнија и ангажованија са грађанима, бољу и приступачнију здравствену заштиту, као и општу прилагођеност старосној доби и питањима урбане инклузије. Развијено урбано подручје које омогућава одржив економски развој и висок квалитет живота и истиче се у више кључних области: економија, мобилност, животна средина, људи, живот и влада. Изузетност у овим кључним областима може се постићи захваљујући снажном људском капиталу, социјалном капиталу и/ или ИКТ инфраструктури.

Парасоцијална интеракција

“Феномен парасоцијалних веза (ПСВ) заснива се на односу публике са персоном, тј. јавним лицем звезде. ПСВ означава везу коју успоставља гледалац са присутнима у медијима. Парасоцијални односи су везе између корисника медија и медијских фигура (од звезда до фиктивних ликова). Публика често поистовећује лик који неко игра са оним што тај неко јесте. Једна од значајних стратегија продаје звезда јесте подстицање идентификације публике. Увођење у „приватне животе“ звезда је кључно у процесу јачања веза и осећаја блискости обожаватеља са њиховим идолима.”

Из текста „Место парасоцијалних веза у свакодневном животу и њихова повезаност са животом и личношћу појединца“
Сања Стојановић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, Београд

Персонални (лични) медиј

Мобилни телефон је лични, персонални медиј. Свако од нас поседује свој телефон, не волимо да га делимо са неким другим. Њега доживљавамо као уређај који „чува” наша интересовања, наше контакте, бележи историју наших сусрета, догађаја, у њега смо уградили своје жеље и у њему архивирамо своје омиљене садржаје – слике, видео-записе, веб-линкове. За децу и омладину мобилни телефон је нека врста мултимедијалног споменара, дневника, те омиљеног медијског канала.

Повезана телевизија

(енг. Connected TV ) Уређаји који се могу повезати на интернет. У ширем смислу, термин се односи на техничка решења која приближавају линеарну телевизију и свет интернета, нпр. телевизори са додатном интернет везом, сет-топ бокс уређаји који испоручују аудио-визуелнe садржајe ОТТ (енг. over the top ), аудио-визуелне услуге које се пружају путем таблет рачунара или паметних телефона.

Претплатник

Физичко или правно лице које је закључило уговор са оператором јавно доступних електронских комуникационих услуга о пружању тих услуга.

Програмски садржај

Информације, идеје и мишљења као и ауторска дела у звучном облику, односно у облику покретних слика са звуком или без њега, које представљају појединачну ставку у програму и доступне су јавности путем електронских медија ради информисања, забаве, образовања и др.

Prosumer

Prosumer je kovanica nastala od pojmova „producent” (engl. producer) i „potrošač” ili „konzument” (engl. consumer), a označava novu ulogu i novu mogućnost publike da upotrebom digitalnih alata, uređaja i servisa postane aktivan učesnik medijske komunikacije, da kreira određeni sadržaj i podeli ga putem društvenih mreža i drugih onlajn kanala. Publika, dakle, nije više samo pasivni potrošač medijskog sadržaja, već može biti i autor, stvaralac.

Пружалац медијске услуге

Физичко или правно лице које има уређивачку одговорност за избор аудио-визуелног садржаја, аудио-визуелне медијске услуге, односно аудио-садржаја медијске услуге радија, и које одређује начин организације садржаја.

Радио-станица

Радио-станица представља један или више предајника и/или пријемника са једном или више антена, и других уређаја, смештених на одређеној локацији ради емитовања радио-сигнала.

Радио-фреквенцијски опсег

Део радио-фреквенцијског спектра одређен граничним учестаностима.

Радио-фреквенцијски спектар

Део електромагнетног спектра који се односи на радио- фреквенције конвенционално смештене у опсегу од 9 KHz до 3000 GHz.

Родитељска контрола

Аутоматизовани алати који помажу родитељима да заштите децу и постављају ограничења за коришћење уређаја и услуга. Могу се јавити као: упозорење за родитеље када уређај њиховог детета напусти школу, ограничавање брзине аутомобила на одређену максималну брзину, контрола садржаја који дете гледа на уређају повезаном на интернет или ограничавање времена током кога могу да користе уређај.

Сајбер-безбедност

Сајбер-безбедност се обично односи на заштитне мере и радње доступне за заштиту сајбер-домена, како на цивилном, тако и на војном плану, од претњи које су повезане или могу наштетити његовим међусобно зависним мрежама и информационој инфраструктури. Сајбер-безбедност тежи очувању доступности и интегритета мрежа и инфраструктуре и поверљивости информација које се у њима налазе.

Сензационализам

Сензационализам је стил и начин писања текстова или извештавања о догађајима који крше етичка правила новинарске професије. Ова врста медијског садржаја најчешће утемељење налази у промоцији говора мржње, ослањању на стереотипе и предрасуде о појединцима или друштвеним групама, не постоји ослонац у чињеницама, угрожава се приватност појединаца, изазивају бурне емоције код публике. Сензационалистички медијски садржаји јачају са комерцијализацијом и таблоидизацијом медијских тржишта широм света, па тако и на српском тржишту. Највећу штету сензационалистички садржаји производе на квалитет и објективност информисања публике.

Слобода изражавања

Основно људско право које у складу са међународним стандардима гарантује Устав Републике Србије и закони у области јавног информисања и медија. Термин „слобода изражавања” често се користи у општем смислу значења једног или оба члана 19. и 18. Универзалнe декларацијe о људским правима. Уговор о Европској унији предвиђа да ће Унија поштовати основна права загарантована Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода Савета Европе, посебно чланом 10 о праву на слободу изражавања. Повељa ЕУ о основним правима, у члану 11 о слободи изражавања и информисања, гарантује та иста права, као и слободу и плурализам медија.

Стриминг

Стриминг (енгл. streaming) подразумева активности слушања или гледања звука, слике и видео-садржаја директно са интернета. Стриминг се може одвијати путем било ког уређаја који има могућност репродукције слике и звука, као и конекцију са интернетом – рачунар, мобилни телефон, таблет, паметни ТВ и сл.

Телевизијско емитовање

(линеарна аудио-визуелна медијска услуга) Услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради истовременог праћења програма на основу програмске шеме.

Традиционални медији (линеарни)

Штампа, радио, телевизија.

Трол

У интернет жаргону овај појам означава особу која намерно објављује увредљиве и иритирајуће садржаје и поруке онлајн, како би изазвала полемику, привукла пажњу и започела конфликт између више различитих корисника.

Универзалан сервис

Скуп основних електронских комуникационих услуга одређеног обима и квалитета, које су доступне свима на територији Републике Србије по прихватљивим ценама.

Уређивачка одговорност

Одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом, било да је реч о редоследу пружања према хронолошкој шеми или о пружању садржаја на захтев на основу каталога, осим ако законом није другачије одређено.

Услуга са додатом вредношћу

Услуга која захтева обраду податка о саобраћају или података о локацији који нису подаци о саобраћају, изван опсега неопходног за пренос комуникације или за обрачун и наплату трошкова.

Услуге емитовања

Пре АВМСД-а, било која аудио-визуелна медијска услуга која се преносила јавности као бесплатан програм или ТВ програм који се плаћа, шифрован или не, била је дефинисана као услуга емитовања. Комуникационе услуге на индивидуалан захтев (предвиђене уз накнаду, на даљину, електронским путем и на појединачан захтев примаоца услуга) сматрале су се услугама информационог друштва. АВМСД покрива и услуге телевизијског емитовања и такве „аудио-визуелне медијске услуге” на захтев.

Филтер мехур

Филтер мехур (енгл. Filter bubble) означава стање интелектуалне изолованости, у које сви можемо доћи ако се ослањамо искључиво на оне изворе информација и вести који подржавају наше ставове, уверења и мишљења. На тај начин се искључујемо из комплексног и разноврсног окружења, у коме постоје и ставови и мишљења другачији од наших. Последица филтер мехурова је да почињемо да верујемо како сви размишљају слично нама и заборављамо да постоје и друге перспективе на одређене теме, феномене и догађаје.

Хармонизован стандард

Европски стандард разрађен на основу захтева који је Европска комисија упутила признатој европској организацији за стандардизацију, како би развила стандард који пружа решења за усклађеност са законском одредбом. Усклађеност с хармонизованим стандардима даје претпоставку усаглашености с одговарајућим захтевима хармонизације законодавства. Употреба стандарда остаје добровољна.

Чувар капије

Интернет посредник који критички утиче на начин на који примамо или делимо информације и медијске садржаје у дигиталном окружењу.

Шерентинг

(енг. Sharenting )Појам који је настао спајањем две речи из енглеског језика – „схаре“ што значи делити и „парент“ што значи родитељ, а односи се на родитеље који објављују превише слика и видео снимака своје деце на друштвеним медијима.