Маја Зарић
Фото:
Propulsion/Данијел Ракић
Извор:
Портал Блиц
Скоро две године живимо у општој неизвесности и конфузији, где се начин живота и правила мењају из секунде у секунд, људи су изгубили апсолутно поверење у скоро све аспекте живота. Све мање се верује у изворе информисања, одлуке политичара, институције, стручност и професионализам када је у питању свакодневица.
Препуштени сами себи, свако од нас је преко ноћи постао нека врста експерта за сва важна питања. Ново време од нас тражи да будемо и кризни штаб, и уредници, и стручњаци, и доктори, и педагози и све оно што поред свог занимања радимо у животу. Серијом интервјуа на порталу Блица разговараће се са реномираним стручњацима и релевантним личностима из области образовања, здравства, родитељства, спорта, културе, медија и друштвених мрежа о стању у друштву и важностима медијске и информационе писмености.
Kолико држава има удела у развијању медијског и информационог описмењавања грађана и колики се помак направио у протеклих годину И по дана од када траје пандемија, открива Маја Зарић из Министарства културе и информисања.
Kада говоримо о медијској писмености у свакодневном животу, шта то заправо значи за грађане? Где нам је она потребна?
Свима нам је значајно да лако можемо да приступимо жељеним медијским садржајима и информацијама. Технолошка револуција у последњих неколико деценија знатно је утицала конвергенцију медија и појаву “нових медија”. Данас се, што је посебно видљиво од како је пандемија почела, и на глобалном нивоу, носимо са проблемом раздвајања истинитих од обмањујућих и лажних информација. Такође, постало је неопходно разумети и етичке импликације медија и нових информационих и комуникационих технологија. Сви би требало да имамо прилику да развијамо когнитивне, техничке и друштвене вештине и капацитете како бисмо ефикасно приступали медијским садржајима, критички их анализирали, разумели контекст и понашали се одговорно према себи и другима у дигиталном јавном простору. То нам је свакодневно потребно да бисмо се лакше кретали у савременом информативном окружењу, доносили добре одлуке, и били ангажовани у друштвеном, економском и политичком животу.
Зашто је питање медијске и информационе писмености питање којим треба да се бави држава? Зашто ваше министарство, а не, рецимо Министарство просвете?
Медијска писменост је високо истакнута на агендама свих међународних организација, о чему сведочи и чињеница да су Глобалну недељу медијске и информационе писмености прошле недеље обележиле Уједињене нације, УНЕСKО и Европска унија. Kако је Министарство културе и информисања задужено за област јавног информисања и медија, на међународном плану представници Министарства учествују у раду различитих међународних организација у домену креирања међународних стандарда и аудиовизуелних медијских политика, те је тако појам медијске писмености хармонизацијом медијског правног оквира уведен у два медијска закона још 2014. године. Нова медијска стратегија и пратећи Акциони план, у складу са међународним стандардима такође предвиђају низ мера у циљу системског развоја ове области за које је задужено Министарство културе и информисања. Развој области медијске писмености има за циљ оспособљавање грађана Србије свих узраста и старосног доба да користе медије и медијске садржаје на критички и најцелисходнији начин, да разумеју садржај медијских порука и процес њиховог настајања, као и да у том процесу и сами активно учествују. То подразумева и образовање, тако да у том процесу медијског описмењавања сарађујемо са свим релевантним иституцијама, а свакако и са Министарством просвете, науке и технолошког развоја које се овом облашћу бави са аспекта своје надлежности.
Kојих пет вештина у медијској и дигиталној сфери је потребно да би неко био грађанин 21. века?
Било да конзумирамо медијски садржај или да га креирамо треба да будемо свесни процеса који претходи. Било да гледамо вести, слушамо радио, претражујемо Интернет, пролазимо поред билборда на улици или нам на Вајбер стигне обавештење, потребно је да промислимо ко нам шаље поруку, која креативна техника је коришћена да задобије нашу пажњу, да ли ће сви схватити поруку на исти начин, које вредности и гледишта порука преноси, који је њен циљ? Медијску поруку која до нас долази неко је написао, слике су пажљиво креиране и уређиване, а креативни тим са много талената спојио је све то. Резултат је да шта год креира само неколико људи постаје „нормално“ за нас остале. Зато је неопходно медијске садржаје и информације промишљати, критички анализирати, проверавати изворе и чињенице, а у томе нам могу помоћи основни концепти а то је да су: све медијске поруке „конструисане“, да их одликује креативан језик и одређена правила, да различити људи доживљавају исту медијску поруку на другачији начин, да медији имају уграђене вредности и тачке гледишта и да је већина медијских порука креирана да стекну профит и/или моћ.
Kо је најрањивији у обиљу информација које нас засипају? Kако да им помогнемо?
Kада су у питању међународни стандарди увек се посебна пажња посвећује заштити малолетника. Дигитални простор је презасићен дезинформацијама и данас лажни онлајн извори вести веома верно подражавају стварне вести, тако да је и нама одраслима тешко да раздвојимо шта је истинита вест, а шта лажна. Млади имају мање искуства, а посебно им је тешко да разумеју контекст и процене изворе, тако да одређене речи или слике, које старије грађане могу одмах навести да је нешто лажно, немају исти утицај на младе. Истраживања показују да они зато лакше губе поверење у медије, односно сумњају у истиност информација које виде и чују, а уједно постају безвољни да се посвете преиспитивању истинитости медијских садржаја. Такође млади проводе по неколико сати дневно у дигиталном окружењу у којем су на два клика такорећи од за њих непримереног или штетног медијског садржаја и где се могу сусрести са говором мржње или неким обликом дигиталног насиља. Стога је веома важно медијски их описменити. Сада је, захваљујући сарадњи Министарства културе и информисања са Делегацијом Европске уније, свима у предуниверзитетском образовању доступан Приручник за медијску писменост. На тај начин, васпитачи, наставници и стручни сарадници у односу на узраст могу да оснажују децу и младе користећи ресурсе и алате попут радних листова и видео материјала серијала Хероји медијске писмености. Са друге стране неопходно је јачати и капацитете родитеља који неретко ако имају децу раног узраста користе свој мобилни телефон као дигиталну цуцлу, креирајући им на тај начин медијске навике. Већ на предшколском узрасту нека деца имају своје профиле на друштвеним мрежама, а на почетку школовања многи креирају свој садржај и постављају на различите платформе. Будући да смо препознали потребу родитеља, Министарство културе и информисања заједно са УСАИД пројектом Нова писменост ради на изради Приручника за родитеље за медијску писменост, који ће ускоро бити публикован.
Kоје су најштетније појаве у сложеном медијском и дигиталном простору у Србији данас, и како да им се одупремо?
Проблем дезинформација је свакако нешто чему су у последње време посвећене све земље и сви значајни актери без изузетка, а развој медијске писмености један је од неопходних алата у борби против дезинформација. Зато је важно да смо на овом пољу успоставили сарадњу са свим релевантним институцијама, медијским и новинарским удружењима, организацијама цивилног друштва, академијом, развојним партнерима, пројектима и експертима како бисмо подигли видљивост ове теме и оснажили капацитете различитих циљних група кроз организацију конференција, вебинара, радионица и израду едукативних материјала. Сматрам да отпорност нашег дигиталног имунитета једино можемо јачати знањем.
Глобална недеља медијске и информационе писмености обележава се широм света под покровитељством УНЕСКО-а, под слоганом “Медијска писменост за све”. То је још је један повод да се свима скрене пажња како ствари стоје и да се грађани подсете на којој адреси могу да реше недоумице које имају.
Интервју је реализован у партнерству с програмом Нова писменост (novapismenost.rs) који ради с грађанима, медијима, компанијама, образовним системом, инфлуенсерима и државном управом како би се најбоље праксе медијске, информационе и дигиталне писмености нашле међу темељима савременог и конкурентног српског друштва. Програм партнерски спроводе организација Propulsion и Америчка агенција за међународни развој (USAID).