НЕ БУДИТЕ “KРИНЏ” РОДИТЕЉ Није свеједно како ћете с којим дететом разговарати о садржајима на интернету – приступ много зависи од ОВЕ СТВАРИ

Илустрација:
Envato Elements
/Портал Блиц

Извор:
Портал Блиц

Деца 21. века кроз дигитални свемир пливају као рибе у води, док се родитељи понекад сналазе као рибе на сувом. Живети, учити, имати децу и пратити њихов живот у он/офф лине свету стварно може да буде прлично фрустрирајуће за родитеље који су рођени у аналогно доба и који су већину слободног времена проводили на клупицама у парку са друштвом или симпатијом, препричавајући најновије трачеве.

Kлинци данас исто раде, само су њима друштвене мреже и интернет оно што су нама некад биле клупице, ћошкови, паркићи… Ми смо “твитовали” на зидићу у школском, они шерују, постују, бинџују, лајкују, синују на ТикТоку, Инстаграму, Вајберу, Воцапу.

Kако наћи заједнички језик са својим малим дигиталним “свемирцима”?

У томе вам може помоћи Приручник медијске писмености за родитеље, креиран у оквиру програма “Нова писменост” који партнерски спроводе Америчка агенције за међународни развој (USAID) и Propulsion, у сарадњи са Министарством културе и информисања.

Једна од ауторки приручника, психолошкиња Ана Мирковић саветује како да разговарате са децом у зависности од њиховог узраста и како да не будемо “кринџ”, него да као родитељи научимо да “лајкујемо” начин размишљања, изражавања и комуникације, наше деце и зашто је медијска писменост једна од кључних ставки савремене комуникације са младима.

Kако разговарати са децом млађом од 6 година

Деца почињу да конзумирају медије у најранијем узрасту. Стручњаци саветују да деци испод 18 месеци не дајемо у руке мобилне уређаје који су повезани на WiFi, јер сматрају да имају штетно дејство на развој синапси у мозгу.

Ипак, морамо бити свесни чињенице да већ у првој години нека деца добијају од родитеља у руке мобилни телефон и да постају конзументи медијских порука, да како расту, тако и спектар медија чијим су порукама изложени – расте, а контрола садржаја који долазе до наше деце је све мања и мања.

Важно је да анимирамо децу да гледају цртаће и садржаје на интернету који ће подстицати емпатију, креативност и размишљања о начинима решавања ситуација. Постављајмо питања:

  • Шта мислиш о поступку тог лика?
  • Kако си се осећао/ла када је тај лик помогао/ударио/украо/ (ставите акценат на поступке)?
  • Да ли постоји још неки начин да се реши овај проблем?
  • Шта би ти урадио/ла у таквој ситуацији?

Мотивишите дете питањима да само донесе закључке о карактерима и поступцима, потенцирајте разлику између доброг и лошег и изненадићете се када схватите да сте питањима заправо навели дете да склопи читав један спектар позитивних осећања и понашања, а да му нисте дали ни један једини савет.

Kако да нас чују и разумеју деца од 7 до 11 година?

Деца овог узраста сматрају Јутјуб, игрице и ТикТок најрелевантнијим медијима, па је и наша пажња усмерена на њихову безбедност, пре свега.

Забране “не пале”, али границе треба да дефинишемо јер би они могли да живе у виртуелном свету. За разлику од предшколаца, овај узраст је врло свестан снаге и сврхе медија и са њима је комуникација знатно лакша. Најбољи ефекат постижемо питањима:

  • Зашто ти се допада баш тај садржај?
  • Могу ли и ја да играм са тобом игрицу/гледам видео/серију?
  • Зашто је тај/та ТикТокер/Јутјубер толико популаран?
  • Шта од њих можемо да научимо?
  • Kако си дошао на идеју да направиш баш такав садржај (за игрицу или видео)?
  • Шта те растужује/засмејава/тера на размишљање у том садржају?

Kад год можемо – избацимо императив, убацимо хумор и благ тон у комуникацију, покажемо заинтересованост за тему, улогујемо се у игрице, отворимо профиле на Инстаграму, ТикТоку и на другим мрежама које наша деца користе и уживамо у прилици да поново проживимо детињство, овог пута – дигитално.

Највећи изазов у комуникацији је са децом од 12 до 18 година

У комуникацији са тинејџерима владају „њихова“, за родитеље често потпуно нова, до сада неоткривена правила. Много је важно да постављамо питања која ће им појачати самопоуздање, подстаћи да изнесу мишљење, пусте нас у њихов свет у ком ћемо моћи имати увид у то што је њима важно.

Уколико смо већ креирали однос пун поверења и безусловне љубави, без табуа и страха да нам се дете обрати, кроз овај период можемо да пливамо лако, а комуникацију иницирамо питањима:

  • Шта се данас десило лепо/значајно (у школи, на ТикТок-у, Инстаграму, шетњи)?
  • Могу ли да гледам серију, видео, ТикТок, да читам са тобом?
  • Шта се дешава у земљи/у свету?
  • Шта мислиш о ТикТокерима код нас?
  • Да ли би ми објаснио шта је “цринге”? Да ли је овај Јутјубер “кринџ”?

Много је важно да прихватимо сопствену одговорност за сваку успешну и неуспешну комуникацију са нашом децом. Ако нас деца не чују, ако имамо утисак да нас не разумеју – морамо наћи начин да дођемо до њих другачијом поруком, да је пренесемо са емоцијом и покажемо колико нам је важно да се чујемо. Да бисмо лакше пришли деци, важно је да разумемо развојну фазу у којој се налазе, шта им је важно, како разумеју свет и да им приђемо на начин који је њима прихватљив.

Док деца расту у онлине свету, ми растемо са њима. И пошто сваки човек по природи тежи знању, ослањајте се на оно што сами знате и на оно чему дете учите од малих ногу: љубави, поверењу, емпатији, разлици између доброг и лошег, између тачне и нетачне информације, научите их да реагују на насиље и на неправду без страха, будите њихова сигурност. Учините све да знају да сте ту ако им затребате. Деца су моц́на сила која родитељима увек доноси нова знања.