Аутор:
др Саша Мирковић
Коауторка и уредница приручника:
Маја Зарић
Из Приручника медијске и информационе писмености за јавну управу
У овом тексту обрађују се:
- значај медијске писмености,
- појам медијске писмености,
- друге врсте писмености и
- предлози за побољшање нивоа медијске писмености.
Циљ је да се:
- стекну сазнања о значају медијске писмености,
- разуме појам медијске писмености,
- савлада препознавање врсте писмености и
- сазна шта и како је могуће побољшати у области медијске писмености.
1. Значај медијске писмености
Медијска писменост се налази у фокусу интересовања свих кључних међународних организација попут Уједињених нација, УНЕСКО-а, Савета Европе и ОЕБС-а, и има важну улогу у процесу европских интеграција и приступања наше земље Европској унији. У актуелном годишњем ЕУ извештају о напретку Србије ка чланству у Европској унији веома позитивно је оцењено залагање Министарства културе и информисања на пољу унапређења медијске писмености кроз израду препорука и смерница за побољшање и развој медијске писмености у предуниверзитетском образовању. Овај позитиван помак добија на значају имајући у виду наводе Фонда за отворено друштво из Софије (Бугарска) о индексу медијске писмености који је 2018. године Републику Србију сврстао на 29. место од 35 држава колико их је било обухваћено поменутим истраживањем.
Медијска писменост је део формалног образовања у Републици Србији од 2005. године и састоји се из три лекције у оквиру предмета Грађанско васпитање (изборни предмет) и Матерњи језик. Завод за унапређење образовања и васпитања интензивно ради на увођењу медијске писмености у школске програме тако да се изборни програм „Језик, медији и култура“ предаје у средњим школама од септембра 2018. године, док од ове школске године ученици првог разреда основне школе похађају предмет „Дигитални свет“. Медијска стратегија за период од 2020. до 2025. године наводи да се медијском и информационом писменошћу у нашој земљи поред образовних институција, Министарства просвете, науке и технолошког развоја баве и Министарство културе и информисања, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ). У процесу популаризације медијске писмености свој допринос дају и организације цивилног друштва, медији и издавачи путем организовања информативних кампања, спровођења програма неформалног образовања и креирању приручника и других едукативних материјала.
Медијска писменост је у фокусу бројних међународних организација и домаћих институција. Медијска писменост представља саставни део овдашњег формалног образовања које је потребно константно унапређивати у складу са технолошким напретком, изазовима и потребама свих генерација.
2. Појам медијске писмености
Медијска писменост се често погрешно тумачи као вештина израде разноврсних новинарских форми (коментар, интервју, вест, извештај и сл.). Овако симплификовано тумачење не одговара истинској потреби за интерактивним и критичким приступом медијима чије је разумевање предуслов за подизање нивоа медијске писмености. Способност разумевања медијских садржаја представља једну од најважнијих компетенција за учешће у грађанском друштву у овом веку. Зато медијска писменост представља способност приступања медијима, анализирања, критичког вредновања и продукције медијског садржаја, као и одговоран однос према себи и другима у јавном медијском простору.
Оваквим приступом значајно се олакшава кретање у савременом информативном окружењу које се, путем медијске писмености, надограђује анализом медијске комуникације, медијских садржаја, као и проучавањем самих медија. Богатство технолошких платформи умногоме је редефинисао и олакшао приступ бројним медијским садржајима, али је и отворио питање несклада квалитета и квантитета медијске понуде. Масовна комуникација подразумева да медији на истинит, благовремен и целовит начин информишу, образују и забаве јавност, пружајући јој могућност да стекне јаснију слику о друштву и култури којој припада. Путем аудио-визуелних медијских услуга медијски садржаји допиру до масовне публике доприносећи обликовању јавног мњења, формирању ставова и перцепције реалности у разумевању друштвено-политичког система.
Изложеност медијима потенцира нужност развијања способности тумачења и процењивања разнородних медијских садржаја који утичу на ставове, понашање и разумевање публике, као и на њену умешност при креирању сопствених садржаја којима се преносе одговарајуће поруке. Разумевање медијских садржаја и порука везује се за друштвено-политички, економски и културни контекст чије разумевање олакшава медијска писменост. На тај начин се стварају предуслови за инклузивност и партиципацију друштвене заједнице којом се она штити од различитих облика медијске манипулације. Чињеница да су медији битан предуслов за изградњу модерног друштва појачава потребу за разумевањем, преиспитивањем и провером њиховог садржаја, чиме се умањују медијске манипулације и јачају компетенције становништва за проактивно учешће у демократском друштву.
Способност разумевања медијских садржаја представља једну од најважнијих компетенција за учешће у грађанском друштву у овом веку. Медијска писменост представља способност приступања медијима, анализирању, критичком вредновању и продукцији медијског садржаја, као и одговоран однос према себи и другима у јавном медијском простору.
3. Друге врсте писмености
Европска унија је током 2018. године ревидирала кључне компетенције за образовање, позиционирајући писменост на прво место. Све већи број различитих концепата писмености у дигиталној култури, као и често нејасна разлика у значењу типова писмености, довели су до настанка синтагме нова писменост која обједињује све концепте писмености настале с краја претходног и почетка овог века. Треба имати у виду да је појам писменост кроз време био допуњаван и везиван за бројне друге појмове и атрибуте што је у крајњем исходу резултирало посебним синтагмама.
Разликујемо, поред медијске, и друге врсте писмености: врсте писмености:
Алфанумеричка писменост – способност читања, писања и рачунања;
Библиотечка писменост – способност коришћења свих библиотечких ресурса у циљу сазнања;
Визуелна писменост – способност разумевања и коришћења фотографија, слика и илустрација, у циљу комуникације са околином;
Информациона писменост – способност препознавања и проналажења информација, процене, критичког сагледавања и њихове ефикасне употребе;
Информатичка (рачунарска) писменост – скуп вештина потребних за рад на рачунару;
Дигитална писменост – способност примене информационе писмености у дигиталном окружењу;
Друштвена писменост – способности комуницирања у различитим културалним контекстима;Функционална писменост – способност примене стечених знања у новим когнитивним ситуацијама.
Писменост представља кључну компетентност за образовање. У зависности од конкретних способности, поред медијске, разликујемо и алфанумеричку, библиотечку, визуелну, информациону, информатичку, дигиталну, друштвену и функционалну писменост.
4. Предлози за побољшање нивоа медијске писмености
Стратегија развоја система јавног информисања Републике Србије за период 2020–2025. година (познатија као Медијска стратегија) између осталог, предвиђа следеће мере за унапређење медијске писмености:
- израду анализе нивоа медијске писмености по циљним групама;
- израду плана активности усмереног на подизање нивоа медијске писмености;
- дефинисање имплементатора и носилаца активности за подизање нивоа медијске писмености;
- усклађивање правног оквира са новом Директивом Европске уније о аудиовизуелним медијским услугама;
- спровођење кампања за савладавање вештина из области медијске писмености;
- координацију међусекторских акивности у вези са медијском писменошћу;
- подстицање умрежавања и пројектног финансирања заинтересованих актера у вишесекторском приступу развоју медијске писмености;
- наставак формалног увођења медијске писмености у образовни систем и развијање компетенција наставника и професора.
Нова Медијска стратегија предвиђа низ мера за унапређење нивоа медијске писмености у периоду њеног важења до 2025. године.